Dodela priznanja Sećanje na Hildu Dajč 2026
Svečana dodela priznanja „Sećanje na Hildu Dajč” održana je 7. maja 2026. godine u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković” Univerziteta u Beogradu.
Ceremonija je okupila predstavnike civilnog sektora, institucija kulture i obrazovanja, učenici beogradskih gimnazija, i drugi građani, kako bi odali počast naporima pojedinaca i organizacija u negovanju kulture sećanja i unapređenja građanske svesti.
Ceremoniju dodele Priznanja su svojim prisustvom i obraćanjem podržali i uveličali ambasador Ujedinjenog Kraljevstva, Savezne Republike Nemačke, predstavnici ambasada Izraela, Austrije, IHRA delegacije Republike Srbije, kao i drugi uvaženi gosti.
I ove godine, dodeljena su priznanja u dve kategorije, a događaj je obeležila i najava o širenju ove inicijative na globalni nivo.
Žiri su sačinjavali predstavnici prošlogodišnjih dobitnika priznanja, specijalno pozvani članovi žirija, i predstavnik/ca Upravnog odbora priznanja.
Ovog puta, za priznanje SHD2026, žiri će činiti aktuelni dobitnici priznanja: Mirjana Belić Koročkin Davidović i Radivoje Davidović koji su dali jedan glas, Stefan Slavić koji je dao drugi glas, i predstavnik studenata FDU koji su dali treći glas u ime prošlogodišnjih dobitnika. Nastavnica Marija Vasić koja je kao dobitnica priznanja 2024. godine trebala da bude članica žirija za SHD2025, tada iz objektivnih razloga nije mogla da učestvuje, pa se pridružila žiriju za SHD2026 i dala četvrti glas u ime prošlih dobitnika.
Gostujući članovi žirija bili su Jelena Mijović, dramaturškinja, i Filip Ejdus, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Predstavnik Upravnog odbora priznanja u žiriju ovog puta je bio Nenad Lajbenšpreger.
Priznanje za izuzetan doprinos kulturi sećanja
Omladinsko priznanje za iskazanu građansku odgovornost i društvenu svest
ERIAC Srbija (Beograd)
za izložbu „Češljanje kroz vreme: Rasplitanje skrivenih istorija genocida nad Romima“.
Unija srednjoškolaca Srbije (UNSS)
za digitalni alat „Krizni školski semafor“
Izložba osvetljava često zanemarene narative genocida nad Romima tokom Drugog svetskog rata i odaje počast otpornosti romske zajednice u Srbiji i regionu. Ova izložba nije samo akt sećanja, već prostor za učenje i dijalog, koji nas poziva da preispitamo dominantne narative Drugog svetskog rata i uključimo romske glasove i iskustva u našu zajedničku istoriju. Osim niza vodećih regionalnih stručnjaka, u izradi izložbe su učestvovali i institucionalni saradnici: Javna ustanova Memorialni kompleks Jasenovac, Vojni arhiv Srbije, Muzej grada Koprivnice, Gradski muzej Jastrebarsko, Muzej Vojvodine, Memorijalni muzej Holokausta Sjedinjenih Američkih Država, i Arhiv Jugoslavije.
U proteklom periodu, obrazovni sistem u Srbiji suočavao se sa ozbiljnim institucionalnim potresima: čestim smenama direktora i nastavnika, pritiscima na učenike, roditelje i nastavnike, kao i ograničavanjem prostora za slobodno izražavanje. Kao odgovor na ove pojave, Unija srednjoškolaca Srbije je pokrenula “Krizni školski semafor“ – alat za sistematsko praćenje narušavanja prava i sloboda u srednjim školama širom zemlje. UNSS je razvila metodologiju zasnovanu na četiri dimenzije praćenja:
– Institucionalna stabilnost: kontinuitet i zakonitost u radu škole.
– Otvorenost odlučivanja: učešće učenika, nastavnika i roditelja.
– Sloboda izražavanja: mogućnost da se mišljenje iznese bez posledica.
– Zaštita i bezbednost: postojanje mehanizama za prijavu i zaštitu.
Ostali nominovani
Biljana Marcojević
za izložbu „Ratne heroine“
Radovan Sremac
za knjigu o Raheli Ferari „Rahela“
Izložbom i katalogom Ratne heroine uspešno je obrađena jedna složena i dugo marginalizovana tema – žensko herojstvo, hrabrost i žrtvovanje u uslovima rata i genocida. Kroz živote i sudbine odabranih žena prikazan je ne samo značajan deo nacionalne istorije, već i specifičan položaj žena u ratom zahvaćenom društvu, čije su uloge, napori i stradanja decenijama ostajali skriveni ili nedovoljno prepoznati.
Knjiga je posvećena proslavljenoj srpskoj i jugoslovenskoj glumici jevrejskog porekla Raheli Ferari. Osnovu knjige čini autorski naučno-istraživački rad u kojem je autor obradio poreklo glumice, odnosno istorijat njene porodice, zatim sudbinu članova Raheline porodice i same Rahele u Holokaustu, i život i umetnički rad Rahele Ferari.
Saša Rakezić (Aleksandar Zograf)
za strip „Pisma Hilde Dajč“
Centar za devojke
„Kako da učenje filozofije bude fer? : principi feministički rekonstruisane nastave filozofije“
Strip pod nazivom „Pisma Hilde Dajč“ autora Aleksandra Zografa (Saše Rakezića) predstavlja vizuelnu adaptaciju autentičnih pisama mlade Jevrejke koja je stradala u logoru na Starom sajmištu.
Strip predstavlja snažan spoj dokumentarnog materijala i umetničke interpretacije, čuvajući sećanje na jednu od mnogobrojnih žrtava nacističkog terora u Beogradu.
Centar za kritičko obrazovanje i Centar za devojke podneli su Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja predlog za osavremenjivanje nastave filozofije u srednjim školama, ciljajući na integraciju rodne perspektive i feminističke dekonstrukcije. Predlog proističe iz akcionog istraživanja „FeR Filozofijom do EU“, sprovedenog u četiri lokalne samouprave južne Srbije (Bela Palanka, Bujanovac, Vlasotince, Niš), finansiranog od strane EU. Istraživanje je obuhvatilo terenski rad sa nastavnicima i učenicima. Predložene izmene uključuju teme rodne ravnopravnosti i feminističke dekonstrukcije u nastavi savremene filozofije.
Priznanje „Glas mladih“
Osim priznanja u dve kategorije koje dodeljuje žiri, na osnovu glasova beogradskih gimnazijalaca dodeljeno je i priznanje „Glas mladih“ koje je ove godine pripalo Uniji srednjoškolaca Srbije.
Hilda Dajč 1922-1942
.