Dodela priznanja Sećanje na Hildu Dajč 2025
U Univerzitetskoj biblioteci ‘Svetozar Marković’ u Beogradu, 8. maja 2025. godine održana je ceremonija dodeljivanja priznanja „Sećanje na Hildu Dajč“.
Ceremoniju dodele Priznanja su svojim prisustvom i obraćanjem podržali i uveličali ambasador Savezne Republike Nemačke, predstavnici ambasade Izraela, Austrije, IHRA delegacije Republike Srbije, kao i drugi uvaženi gosti, kolege i prijatelji.
Domaćin i voditelj programa bio je Miško Stanišić, predsednik udruženja „Sećanje na Hildu Dajč“ i direktor organizacije Terraforming koja je zajedno sa NVO Edukacija za 21. vek i grupom entuzijasta i aktivista osnovala priznanje 2022. godine.
Žiri sačinjavaju po jedan predstavnik prošlogodišnjih dobitnika priznanja: Jevrejska digitalna biblioteka, Kulturanova i Užički centar za prava deteta. Specijalno pozvani član žirija ove godine bio je Davor Salom, aktivista Jevrejske opštine Beograd. Ispred Upravnog odbora priznanja u žiriju je Nevena Bajalica. Profesorica Marija Vasić koja je dobitnica priznanja 2024. godine nije mogla da učestvuje u radu žirija ove godine, ali zvaćemo je da se uključi sledeće godine.
Priznanje za izuzetan doprinos kulturi sećanja
Priznanje za izuzetan doprinos kulturi sećanja
Omladinsko priznanje za iskazanu građansku odgovornost i društvenu svest
Stefan Slavić
za doktorsku disertaciju „Manifestovanje memorije u javnom gradskom prostoru: studija slučaja Beogradskog sajmišta“
Mirjana Belić Koročkin Davidović i Radivoje Davidović
za knjigu „Povest o Braći Baruh“
Studenti FDU u blokadi
za pokretanje studentskog protesta i aktivnosti u borbi protiv korupcije a za uspostavljanje slobodnih institucija u okviru ustavnog poretka Republike Srbije
Stefan Slavić je doktorsku disertaciju odbranio na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 01.07.2024. godine sa ocenom 10. Ovaj rad detektuje različite slojeve prošlosti koje Beogradsko sajmište kao jedinstveni gradski prostor poseduje. Kroz isticanje diverziteta i slojevitosti turbulentog istorijskog razvoja kompleksa, što predstavlja početnu tačku u pogledu razumevanja kompleksa i širokog spektra značenja koje mesto poseduje, istraživanje Stefana Slavića stvorilo je bazu na osnovu koje je moguće planiranje budućih intervencija u sklopu Beogradskog sajmišta i na osnovu čega je moguće izvršiti konačno transformisanje kompleksa iz stanja nemuštog prostora u aktivni gradski prostor koji nosi svedočanstva o prošlim zbivanjima i koji zaslužuje da bude prepoznat kao značajno mesto sećanja u strukturi grada Beograda.
Bračni i spisateljski par, novinari i publicist, dugogodišnji istraživači i autori većeg broja knjiga iz istorije i kulture jevrejskog naroda, svojom knjigom „Povest o Braći Baruh“ predstavljaju tragičnu priču o jevrejskoj revolucionarnoj porodici koja je za vreme Drugog svetskog rata izgubila pet članova: tri brata (Isidor, Bora i Joža) i sestre (Šela i Bela). U knjizi je opisan životni put svakog člana ove porodice, njihovo učešće u revolucionarnom studentskom i radničkom pokretu, vremenu okupacije, progonu, i tragičnom kraju. Po motivima ove knjige igrana je 2017. godine i pozorišna predstava Sestre braće Baruh u režiji Filipa Gajića, na sceni Dorćoloskog narodnog pozorišta.
Kada je pre 4 godine uspostavljeno priznanje „Sećanje na Hildu Dajč“, uspostavljeni su kriterijumi za dodelu Omladinskog priznanja. Oni su sledeći: Priznanje se dodeljuje za iskazanu posebnu ličnu i građansku odgovornost, društvenu svest, posvećenost, solidarnost i humanost, identifikaciju problema i pokretanje akcije, posebno u svojim lokalnim zajednicama.
Svojim aktivnostima, studenti FDU u blokadi su pokazali kako se kroz ličnu i građansku odgovornost, solidarnost i posvećenost, sopstvenim primerom i akcijom može pokrenuti celo društvo u pravcu odbrane pravne države i boriti protiv korupcije.
Ostali nominovani
Mara Dragin
Za istraživački rad o Holokaustu i izrada makete Starog sajmišta te prezentacija na izložbi vršnjacima iz 7. i 8. razreda
Mara Dragin učenica je sedmog razreda, ali je svojim promišljanjima, iskustvom, trudom i željom za napretkom uzdigla svoje znanje visoko iznad svoje generacije. Osvešćena i upućena u značaj negovanja kulture sećanja, poštovanja jezika i tradicije, lokalnog i sveopšteg nasleđa, svojim idejama često je podizala svest svojih vršnjaka o važnosti pominjanja i obeležavanja istorijski značajnih datuma i događaja, ali uz elemente kreativnosti, nove, mladalačke, pokretačke energije i inovativnosti. Svakoj ideji, aktivnosti i zadatku pristupa veoma posvećeno i temeljno, te su i rezultati njenog rada upečatljivi, trajni i vizuelno pamtljivi.
Njeno angažovanje u oblasti Holokausta i proučavanje onoga što se događalo u prošlosti, kroz korelaciju nekoliko predmeta, podrazumevalo je aktivan proces učenja i osnaživanje saradnje sa institucijama kulture. Svoje iskustvo često je delila i sa učenicima starije generacije, pokazavši se time kao izvanredan vršnjački edukator, čime je uticala na podizanje svesti o svim oblicima mržnje, ističući pojmove holokausta i antisemitizma kao primarne.
Njene aktivnosti u istraživanju ove oblasti podrazumevale su pisanje opsežnog istraživačkog rada na temu Holokausta u istoriji i književnosti, predstavljanje rada učenicima 7. i 8.razreda, izrada makete i prezentacija u izložbenom prostoru.
Na ovaj način kod ostalih učenika probudila je interesovanje za razumevanjem prošlosti, istakla je važnost sećanja na žrtve, spasioce i oslobodioce, uticala je na podizanje svesti o lokalnom i nacionalnom nasleđu, ali i podsticanju kritičkog mišljenja i intelektualne radoznalosti.
Ostali nominovani
Vladimir Todorović
za knjigu „Deportacija Jevreja Bačke 1944. godine“
Miloš Damjanović
za izložbu „O nekim nepopisanim žrtvama Holokausta sa prostora NDH“
Kristina Jorgić Stepanović
Izložba „Susedi kojih više nema: stradanje Roma u Kragujevcu oktobra 1941″
Vladimir Todorović je dugi niz godina posvećen radu u vezi sa kulturom sećanja, prevashodno baveći se sudbinama Jevreja Bačke. Njegov poslednji rad, knjiga iz dva toma „Smrt i život iz kutije 183“, bazirana je na iskazima nekadašnjih logoraša, Jevreja Bačke, iz 1945. godine. U knjizi „Deportacija Jevreja Bačke 1944. godine“ Todorović je po prvi put objavio spisak sa više od 4.500 imena deportovanih Jevreja iz Bačke, što predstavlja više od polovine ukupnog broja žrtava iz tog regiona. Autor ukazuje na to da se o ovom zločinu malo zna i da su određene stvari bile prećutane, verovatno u nadi da će se sve uz ćutnju brže zaboraviti. Knjiga razotkriva sudbine četiri transporta Jevreja iz Bačke koji su odvedeni vozovima u Aušvic. Ova knjiga predstavlja dragocen doprinos očuvanju sećanja na žrtve Holokausta iz Bačke i služi kao važan izvor za istraživače, edukatore i sve one koji žele da razumeju dubinu i razmere stradanja Jevreja u ovom delu Evrope.
Izložbu „O nekim nepopisanim žrtvama Holokausta sa prostora NDH“ Miloš Damjanović je realizovao u organizaciji Javne ustanove spomen-područje ,,Donja Gradina“. Predstavljana je i u Jevrejskom kulturnom centru ,,Arije Livne“ u Banjoj Luci i Jevrejskom kulturnom centru u Doboju. Izložba obuhvata biografske podatke o trideset jevrejskih osoba nastanjenih na tlu NDH koje nisu registrovane na listama žrtava i/ili preživjelih u bazama Yad Vashema, Američkog muzeja Holokausta i drugih vodećih srodnih muzejskih institucija. Ono što dodatno ovu izložbu čini uspešnom je i to što je autor uspeo pronaći i fotografije svih ovih ljudi čija sudbina je ostala nepoznata iako je pouzdano ustanovljeno da su dočekale u životu formiranje NDH ali nema opopljivih dokaza o njihovom životnom epilogu, mogucem mestu, vremenu i načinu stradanja. Katalog izložbe može se pogledati i preuzeti na zvaničnom sajtu Javne ustanove spomen-područje „Donja Gradina“.
Kristina Jorgić Stepanović godinama se aktivno bavi pitanjem stradanja Roma u Kragujevcu oktobra 1941. Ministarstvo kulture podržalo je 2018. realizaciju njene autorske izložbe simboličnog naziva „Susedi kojih više nema: stradanje Roma u Kragujevcu oktobra 1941”. Recenzent izložbe bio je dr Milan Koljanin, a izložba je otvorena u okviru manifestacije ,,Bdenje”, koju Spomen-park „Kragujevački oktobar” realizuje svake godine 20.oktobra. Jorgić Stepanović je izradila evidenciju stradalih Roma, koja se nalazi na zvaničnom sajtu Spomen-parka. Posle gotovo 70 godina od osnivanja ove ustanove javnost je konačno dobila detaljan spisak od 199 Roma koji, imenom i prezimenom, jesu neodvojivi deo Kragujevačke tragedije.
Mateja Vujić, maturant srednje muzičke škole Josip Slavenski, izveo je na gitari Sonatu 3 – Allegro Moderato, 1. stav, Manuela Marie Ponce.
Dana Stojiljković, maturantkinja XIV beogradske gimnazije, najavila je film “What Would We Miss”, rad učenika III i XIV beogradske gimnazije o stradanjima u Holokaustu, i dodelila priznanje „Glas mladih“, rezultat glasanja beogradskih gimnazijalaca koje su dobili Studenti FDU u blokadi.
Priznanje „Glas mladih“
Osim priznanja u dve kategorije koje dodeljuje žiri, na osnovui glasova beoghradskih gimnazijalaca dodeljeno je i priznanje „Glas mladih“ koje je ove godine pripalo studentima FDU u blokadi.
Uvodni govor
Miško Stanišić, predsednik upravnog odbora priznanja „Sećanje na Hildu Dajč“ prisutnima se obratio sledećim rečima:
Kultura sećanja može i mora da služi za dve osnovne svrhe. S jedne strane da se sa pijetetom i poštovanjem sećamo žrtava, i to kao jedinstvenih individua, a ne kao sive mase skrivene iza brojeva i dubioznih kolektivnih identiteta koji su neretko nametnuti ili potencirani upravo od strane zločinaca. S druge strane kultura sećanja treba da nas navede da kritički promišljamo sopstvenu ulogu i odgovornost, kako kao građana pojedinaca, tako i kao društva u celini, da se zločini više nikada ne ponove, i to počevši od nas samih, analizirajući potencijalne društvene procese i pojedinačne izbore postupaka koji bi nas doveli u različite pozicije: i kao žrtava, i kao zločinaca, i kao nemih posmatraca, ili onih koji bi se zlu suprotstaviti. To je osnova i srž iskrene, ozbiljne, savremene kulture sećanja bazirana na višedecenijskom iskustvu vodećih svetskih institucija na ovom polju, a sročena kroz preporuke i vodiče međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust IHRA. I Rep. Srbija, kao članica Alijanse, ne samo da je preuzela obavezu da ove preporuke sprovodi, nego kroz aktivno članstvo u ovoj organizaciji direktno učestvuje u oblikovanju standarda i postulata savremene kulture sećanja. Zbog toga je izuzetno važno suprotstaviti se zloupotrebi istorije, posebno istorije stradanja kakva je Holokaust, za promociju nacionalizma, straha i mržnje, i drugih populističkih i dnevnopolitičkih ciljeva.
Za poštovanje onih koji su izvojevali veličanstvenu pobedu nad fašizmom, uključujući tu i odlučujuću ulogu Crvene armije, ne mora se ići u u daleke zemlje. Čak šta više, ne sme se ići tamo gde se promovišu vrednosti koje predstavljaju uvredu za sve one koji su dali živote u borbi za slobodno i humano društvo. To je uvreda pre svega za naše heroje koji su izborili ovu ogromnu pobedu i oslobodili našu zemlju. Istina je sasvim drugačija: oni koji stoje iza totalitarizma i gušenja demokratije se sakrivaju iza sjaja vrednosti veličanstvene pobede koje njima ne pripadaju i koje zloupotrebljavaju u sebične dnevnopolitičke propagandne, dakle besramne svrhe. To heroji oslobodioci nisu zaslužili. Odbiti učešće u toj farsi je upravo čin hrabrosti i čin poštovanja istorijske istine.
Priznanje SHD je 2022. inicirala grupa aktivista Terraforming, Edukacija za 21 vek i drugi, kako bi obekežili 80 godina ubistva poslednje grupe Jevreja zatočenih u jevrejskom logoru Zemun, kolokvijalno nazvanim logor na Starom sajmištu. Ovo je četvrto izdanje dodele priznanja i želim da se zahvalim Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ što su nam široko i svim srcem otvorili svoja vrata da se priznanje u ovom prostoru udomi, kao kod svoje kuće.
U međuvremenu je priznanje prihvaćeno i etablirano kao vredno i značajno na ovom polju, o čemu svedoči i svake godine sve veće interesovanje, i broj kvalitetnih predloga za nominaciju.
Danas, kada je naše društvo u turbulentnim vremenima, još je značajnije sećati se Hilde Dajč, njenog požrtvovanja i hrabre mlade devojke snažnog osećaja lične odgovornosti i inicijative da učini nešto za zajednicu i u najtežim trenucima. Taj kompas šta je dobro a šta zlo, i kako se suprotstaviti zlu u korist slobode, pravde i ljudskog dostojanstva, potreban nam je više nego ikad, a Hildin veličanstveni primer sve snažnije sija kao inspiracija i podstrek. Zbog toga smo danas ovde.
Miško Stanišić, predsednik upravnog odbora priznanja „Sećanje na Hildu Dajč“
Hilda Dajč 1922-1942
.