Номиновани 2022. за признање „Сећање на Хилду Дајч“

Признање „Сећање на Хилду Дајч” ће први пут бити додељено ове годинe 8. маја у 14:00 часова у Универзитетској библиотеци ”Светозар Марковић” у Београду.

Добитници признања ће примити скулптуру рађену у теракоти у форми четири писма. Аутор овог уметничког рада је др Клачар Војислав, визуелни уметник, професор Факултета савремених уметности у Београду. Скулптура представља четири писма које је Хилда Дајч успела послати из логора на Старом сајмишту, али и речи свих других жртава које су страдале на овом месту, и свим другим местима страдања у Холокаусту, а које нису записане и сачуване.

Признање се додељује у две категорије:

Признање „Сећање на Хилду Дајч” за изузетан допринос култури сећања
Омладинско признање „Сећање на Хилду Дајч” за исказану грађанску одговорност и друштвену свест

Номиновани за категорију за изузетан допринос култури сећања су:

Историјски архив Београда
(за рад на Јеврејској дигиталној збирци)

Музеј шабачких Јевреја
(за рад на стварању локалног центра културе)

Народно позориште Сомбор
(за представу “Семпер идем”)

Јеврејска дигитална збирка настала је са циљем да се на једном месту сакупи сва грађа Историјског архива Београда која се односи на живот београдских Јевреја од краја XVIII века до половине XX века. Пројекат је обухватио трогодишње истраживање фондова и збирки Архива Београда, издвајање и аналитичку обраду изабране грађе. Тим истраживача издвојио је 59 фондова и збирки и обрадио око 60.000 предмета. Грађа обухвата фондове управних и јавних служби, просветних установа, привредних удружења, као и више збирки, међу којима треба издвојити збирку црквених матичних књига. Највећи део грађе је скениран, а формирана база података претражива је и доступна на српском и енглеском језику. Тиме је Јеврејска дигитална збирка постала јединствени извор сазнања о историји београдских Јевреја.

Музеј шабачких Јевреја оформљен је 2017. године као део Народног музеја Шабац, након потпуне реконструкције зграде која је од 1894. до 1941. била градска синагога. Шабачка јеврејска заједница све до почетка Другог светског рата била је веома снажно присутна у друштвеном, културном и привредном животу града, а након рата је у потпуности нестала. Сећање на њен допринос граду траје и данас.

Замишљен као место дијалога, толеранције и интеркултуралног повезивања, поставка Музеја шабачких Јевреја говори о животу јеврејске заједнице у Шапцу, док је мултифункционални простор Музеја окружење за подстицање разумевања прошлости и савремености, кроз различите садржаје који се у њему организују.

Представа „Семпер Идем“ (увек исто) представља историографију детињства Ђорђа Лебовића у којем аутор прича о свом одрастању у Краљевини Југославији, непосредно пре почетка Другог светског рата.
Представа је скројена, преузевши наслове из романа, тако што је издељена у три целине. Прва целина носи назив „Од раја до пакла“, друга „Сазревање“ и последња Предсказања/Велики суноврат.

Почевши од „Раја“ представа, на лирски начин и са дозом хумора описује Лебовићеве породичне прилике – мајку и оца, очуха, деда Адолфа, тетку Паулину, као и дедину другу жену, баку Лауру, течу, тетке, баба-тетке и ујаке, другаре, уз које је одрастао након развода родитеља. Ђорђе, публици, као наратор, коментарише дешавања и на тај начин додатно појашњава радњу и појачава утисак приче. И, тако од „Раја“, кроз „Сазревање“, кроз дечију визуру, најављује страшне догађаје; најављује рат и предстојећи погром над јеврејским народом.

Детињим погледом на живот успостављена је дистанца у односу на страхоту судбине детета који је, након рата, остао без целе своје породице.

Номиновани за категорију омладинско признање за грађанску одговорност и друштвену свест су:

Центар за Интеграцију младих из Београда
(за програм „Свратиште за децу“)

Центар за омладински рад из Новог Сада
(за програм Мобилни омладински клуб )

Свратиште за децу је лиценцирана услуга, препозната Законом о социјалној заштити, која за циљ има унапређење квалитета живота деце која живе или раде на улици узраста од 5 до 15 година која су, због начина живота, изложена вишеструким ризицима.

Корисницима су на располагању редовни, нутритивно избалансирани оброци, чиста одећа и обућа прилагођена временским условима, подршка током образовања и приликом укључивања у образовни систем, а Свратиште деци представља сигурно окружење које одговара на њихове потребе и негује психосоцијални развој детета. Корисници могу да учествују и у различитим креативним, едукативним, културним и спортским активностима.

Услуга се тренутно спроводи на две локације у Београду – Крфска 7а, општина Звездара општина Нови Београд.

МОК је програм измештеног омладинског рада, који ЦЗОР спроводи од 2016. године, у партнерству са удружењем Омладина ЈАЗАС Нови Сад. За циљ има оснаживање и укључивање деце и младих који се налазе у ризику од социјалне искључености. Препознатљив је по брендираном комбију, који опремљен материјалима и опремом за квалитетно спровођење слободног времена, посећује различите делове Новог Сада, где волонтери/ке и омладински радници и раднице спроводе активности омладинског клуба на терену.

Идеја иза Мобилног омладинског клуба јесте да се у удаљеним заједницама и местима, где нема бесплатних активности за децу и младе, креира здраво и безбедно окружење у коме ће млади на квалитетан начин проводити своје слободно време, стицати нова знања и вештина и преиспитивати своје ставове и вредности.

Честитамо свим кандидатима!

Добитници ће бити објављени на самој церемонији додела признања 8. маја у 14 часова у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић у Београду.

10. maj – Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu

10. maja 1942. godine u kamionu pokretnoj gasnoj komori Dušegupki ubijena je poslednja grupa jevrejskih zatočenika Jevrejskog logora na Starom sajmištu. Time je Holokaust okončan na delu teritorije današnje Srbije koji je za vreme rata bio pod direktnom vojnom upravom nemačkih okupacionih vlasti.

Одлуком Скупштине града Београда, 10. мај је проглашен Даном сећања на жртве Холокауста у Београду.

Номиновани 2022. за признање „Сећање на Хилду Дајч“

Номиновани за категорију за изузетан допринос култури сећања су:

Номиновани за категорију омладинско признање за грађанску одговорност и друштвену свест су:

Hilda Dajč 1922-1942

10. maj – Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu

Saznaj više

Номиновани 2022. за признање „Сећање на Хилду Дајч“

Номиновани за категорију за изузетан допринос култури сећања су:

Номиновани за категорију омладинско признање за грађанску одговорност и друштвену свест су:

Подели:

Hilda Dajč 1922-1942

10. maj – Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu

Saznaj više