Priznanje „Sećanje na Hildu Dajč“ je godišnje priznanje ustanovljeno 2022. godine koje se dodeljuje svake godine početkom maja, nešto pre 10. maja Dana sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu. 

Inicijativa je potekla od grupe aktivista iz nevladinog sektora, pre svega naših dragih prijatelja iz organizacije Edukacija za 21. vek, naše organizacije Teraforming, i niza drugih pojedinaca koji danas čine upravni odbor za dodelu priznanja. Svima im se ovim putem zahvaljujem.

Hvala svima koji su glasali i dali predloge za kandidate, a posebno hvala djacima XIV Beogradske Gimnazije koji su pripremili poseban program i radove, i koji su svojim glasovima odabrali ovogodišnjeg dobitnika “Glasa Mladih”. Posebno hvala predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, članovima srpske IHRA delegacije,, ambasadorima i drugim diplomatskim predstavnicima, i predstavnicima jevrejske zajednice što ste danas sa nama. Posebno hvala domaćinima iz Univerzitetske biblioteke “Svetozar marković”. Vaša podrška nam je izuzetno važna.

Danas svedočimo nezapamćenom porastu antisemitizma u celom svetu, što se odražava i na naše društvo u Srbiji. Potrebno je da radimo na jačanju kapaciteta i znanja o antisemitizmu, koje je ipak još uvek nedovoljno, tako da još uvek nemamo adekvatne eduktivne programe kako za mlade, tako i za profesionalce, kakvi su novinari, muzejski radnici, nastavnici, policija, sudstvo, i drugi. 

S druge strane, suočavamo se i sa zloupotrebom i iskrivaljvanjem istorije, i praksom da se  kultura sećanja zloupotreba za promociju straha, mržnje, nacionalizma i populističke političke propagande. U poslednje vreme posebno je aktuelizovan i zloupotrebljavan pojam genocida. Međunarodna alijansa za sečanje na Holokaust IHRA daje jesne definicije i smernice u kontekstu kulture sećanja, uključujući i alate za komparaciju različitih grupa žrtava i različitih zločina, uključujući zločine genocida i Holokausta. Republika Srbija je odlukom Vlade prihvatila IHRA definicje antisemitizma, iskrivljenja Holokausta, anticiganizma i arhivske građe, što je izvanredan korak. U narednom periodu očekujem da ćemo raditi na promociji ovih definicija ka relevantnim institucijama i praktičarima u Republici Srbiji, jer su definicije, kao i drugi IHRA materijali, još uvek uglavnom nepoznati i nedostupni. Samo deo IHRA materijala je dotupan na srpskom jeziku, a bilo bi potrebno organizovati posebne obuke i preentacije za relevantne aktere. To bi pomogl da se prihvati i razume da na primer, ne postoje “genocidni narodi”, i da je sama takva formulacija ne samo besmislena nego i neprihvatljiva. Umesto toga važno je razumeti da smislena kultura sećanja mora da fokusira samo na dve stvari, što sam često ponavljao, a to su: sećati se žrtava s poštovanjem, kao individua a ne kao bezlične sive mase sa nametnutim grupnim identitetom, i – razvijati kritičko mišljenje i razumevanje sopstvene odgovornosti da se zločini počinjeni prema žrtvama nikada ne ponove, pre svega tako što prepoznajemo kada mi sami ugrožavamo druge.