Ko je Hilda Dajč?

Hilda Dajč je rođena 1922. godine u Beču u Austriji u imućnoj aškenaskoj jevrejskoj porodici. Njeni roditelji su bili Emil i Augusta, a imala je i mlađeg brata Hansa. Kada je bila sasvim mala, preselili su se u Beograd.

Pre rata, pošto je završila srednju školu kao jedan od najboljih učenika svoje generacije, Hilda je upisala studije arhitekture na Univerzitetu u Beogradu. Invazijom nacističke Nemačke na Jugoslaviju u aprilu 1941. godine, Hilda je morala da prekine studije. Ubrzo se dobrovoljno prijavila da radi kao medicinska sestra u Jevrejskoj bolnici u Beogradu.

Hildin otac Emil Dajč preuzeo je ulogu potpredsednika Predstavničkog tela Jevrejske zajednice u Beogradu. U decembru 1941. godine, nakon što je većina muške jevrejske populacije u zemlji ubijena u sklopu egzekucija koje je izvršio Vermaht kao odgovor na ustanak u Srbiji, jevrejske žene i deca odvedeni su u novoosnovani nemački logor za Jevreje Judenlager Semlin, poznat i kao logor Staro sajmište. Iako porodice rukovodstva Jevrejskog predstavničkog tela u to vreme nisu bile obavezne da se pridržavaju ovog naređenja, Hilda se uprkos protivljenju roditelja dobrovoljno prijavila da ode u logor i radi kao medicinska sestra u logorskoj bolnici. Hildina porodica je takođe poslata u logor nekoliko nedelja kasnije.

Hilda je napisala četiri pisma iz logora svojim prijateljicama. Ova pisma su retko sačuvano svedočanstvo o životu u logoru.

Negde između aprila i maja 1942. Hilda je ubijena zajedno sa svih ostalih oko 6500 jevrejskih zatvorenika u gasnom kombiju – mobilnoj gasnoj komori.

10. maja 1942. godine ubijena je poslednja grupa Jevreja u koncentracionom logoru na Starom sajmištu. Ubrzo nakon toga, u Berlin je poslan izveštaj „Serbia ist Judenfrei“ („Srbija je ‘očiščena’ od Jevreja“).

Skupština grada Beograda je 2014. godine odlučila da 10. maj bude Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu.