Dodeljena priznanja Sećanje na Hildu Dajč 2024
sledeći kandidati su dobili priznanja u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ 7. Maja 2024:
Jevrejska digitalna biblioteka
Marija Vasić
Kulturanova
Užički centar za prava deteta
Mnogobrojni posetioci i eminentni gosti
Juče je, već treću godinu za redom, dodeljeno priznanje “Sećanje na Hildu Dajč” istaknutim organizacijama i pojedincima. U prisustvu okupljenih građana, predstavnika jevrejske zajednice, Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, delegacije Republike Srbije u International Holocaust Remembrance Alliance – IHRA, diplomatskog kora uključujući ambasadore Australije, Francuske, Izraela, Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Švedske, Velike Britanije, i predstavnike Austrijskog kulturnog foruma, učenika i profesora XIV Beogradske gimnazije i drugih, u Univerzitetskoj Biblioteci „Svetozar Marković“ dodeljena su priznanja sledećim laureatima: Jevrejska digitalna biblioteka, Marija Vasic, Kulturanova i Užički centar za prava deteta – UCPD.
Govor Miška Stanišića
Na početku programa prisutnima se obratio Miško Stanišić, direktor Terraforminga. Prenosimo njegov govor u celosti:
Poštovani prijatelji, uvaženi gosti,
Priznanje „Sećanje na Hildu Dajč“ je godišnje priznanje ustanovljeno 2022. godine koje se dodeljuje svake godine početkom maja, nešto pre 10. maja Dana sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu.
Inicijativa je potekla od grupe aktivista iz nevladinog sektora, pre svega naših dragih prijatelja iz organizacije Edukacija za 21. vek, naše organizacije Terraforming, i niza drugih pojedinaca koji danas čine upravni odbor za dodelu priznanja. Svima im se ovim putem zahvaljujem.
Hvala svima koji su glasali i dali predloge za kandidate, a posebno hvala djacima XIV Beogradske Gimnazije koji su pripremili poseban program i radove, i koji su svojim glasovima odabrali ovogodišnjeg dobitnika “Glasa Mladih”. Posebno hvala predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, članovima srpske IHRA delegacije,, ambasadorima i drugim diplomatskim predstavnicima, i predstavnicima jevrejske zajednice što ste danas sa nama. Posebno hvala domaćinima iz Univerzitetske biblioteke “Svetozar marković”. Vaša podrška nam je izuzetno važna.
Danas svedočimo nezapamćenom porastu antisemitizma u celom svetu, što se odražava i na naše društvo u Srbiji. Potrebno je da radimo na jačanju kapaciteta i znanja o antisemitizmu, koje je ipak još uvek nedovoljno, tako da još uvek nemamo adekvatne eduktivne programe kako za mlade, tako i za profesionalce, kakvi su novinari, muzejski radnici, nastavnici, policija, sudstvo, i drugi.
S druge strane, suočavamo se i sa zloupotrebom i iskrivaljvanjem istorije, i praksom da se kultura sećanja zloupotreba za promociju straha, mržnje, nacionalizma i populističke političke propagande. U poslednje vreme posebno je aktuelizovan i zloupotrebljavan pojam genocida. Međunarodna alijansa za sečanje na Holokaust IHRA daje jesne definicije i smernice u kontekstu kulture sećanja, uključujući i alate za komparaciju različitih grupa žrtava i različitih zločina, uključujući zločine genocida i Holokausta. Republika Srbija je odlukom Vlade prihvatila IHRA definicje antisemitizma, iskrivljenja Holokausta, anticiganizma i arhivske građe, što je izvanredan korak. U narednom periodu očekujem da ćemo raditi na promociji ovih definicija ka relevantnim institucijama i praktičarima u Republici Srbiji, jer su definicije, kao i drugi IHRA materijali, još uvek uglavnom nepoznati i nedostupni. Samo deo IHRA materijala je dotupan na srpskom jeziku, a bilo bi potrebno organizovati posebne obuke i preentacije za relevantne aktere. To bi pomogl da se prihvati i razume da na primer, ne postoje “genocidni narodi”, i da je sama takva formulacija ne samo besmislena nego i neprihvatljiva. Umesto toga važno je razumeti da smislena kultura sećanja mora da fokusira samo na dve stvari, što sam često ponavljao, a to su: sećati se žrtava s poštovanjem, kao individua a ne kao bezlične sive mase sa nametnutim grupnim identitetom, i – razvijati kritičko mišljenje i razumevanje sopstvene odgovornosti da se zločini počinjeni prema žrtvama nikada ne ponove, pre svega tako što prepoznajemo kada mi sami ugrožavamo druge.
Članovi žirija i dobitnici nagrade
Priznanja su dodelili članovi ovogodišnjeg žirija: Ivana Joksimović, pomoćnica ministra u Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, i Milan Antonijević, pravnik i aktivista za ljudska prava.
Čestitamo svim dobitnicima priznanja!
Veliko hvala učenicima i profesorima XIV Beogradske gimnazije na divnoj prezentaciji radova o Hildi Dajč i kolegama iz Edukacija za 21. vek
Posebno hvala najboljim domaćinima Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Marković” u Beogradu na čelu s Vasilijem Milnovićem.
Govorili su i pripadnici diplomatskog kora
Izraelski ambasador Jahel Vilan istakao je da je ovo treći put kako govori na ceremoniji dodele priznanja Sećanje na Hildu Dajč što mu predstavlja posebnu čast, ali i da se danas suočavamo sa nezapamćenim porastom antisemitizma.
Ambasadorka Švedske Anika Ben David je naglasila da je i njoj treća godina zaredom kako govori na ovoj ceremoniji i istakla kako je Švedska, uvidevši nedostatak znanja o Holokaustu među mladima u Švedskoj pre više od 20 godina inicirirala stvaranje Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust IHRA.
Ambasador Franskuske Pjer Košar rekao je da na dodeli ovog priznanja učestvuje već treći put i kako je sećanje na hrabost Hilde Dajč inspiracija za sve.
Ambasador SAD Kristofer R. Hil rekao je kako je sećanje na zločine Holokausta i borba protiv antisemitizma zajednička obaveza i dužnost.
Britanski ambasador Edvard Ferguson rekao je da mu je čast što govori na ovom skupu i naglasio da je Velika Britanija preuzela predsedavanje Međunarodnom alijansom za sećanje na Holokaust i da je posvećenja unapređenju memoralizacije i edukacije o Holokaustu kao i borbe protiv antisemitizma.
Zamenik nemačke amasadorke Karsten Majer-Vifhauzen je u svom govoru naveo da je svima nama suočavnaje sa prošlošću neophodno, što Nemačka koja je odgovorna za zločin Holokausta čini, i još jednom ponovio odlučnost Nemačke da neguje sećanje na žrtve i da podržava obrazovanje o Holokaustu među mladima.
Izraelski ambasador Jahel Vilan
Ambasador Velike Britanije Edvard Ferguson
Ambasadorka Švedske Anika Ben David
